Привремена спреченост за рад за период 01.01.2016. – 31.12.2016. године

У складу са Законом о здравственом осигурању накнаду зараде осигураним лицима привремено спреченим за рад за првих 30 дана спречености обезбеђује послодавац из својих средстава, а од 31. дана накнаду зараде обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање, односно матична филијала, из средстава обавезног здравственог осигурања.

Изузетно, накнада зараде обезбеђује се осигуранику из средстава обавезног здравственог осигурања од првог дана спречености за рад због добровољног давања ткива и органа, као и осигуранику мајци, односно оцу, усвојитељу или другом осигуранику који се стара о детету, за време привремене спречености за рад због неге болесног детета млађег од три године.

Само у случају привремене спречености за рад услед професионалне болести или повреде на раду, накнаду зараде за све време трајања спречености за рад обезбеђује послодавац.

На име накнаде зараде Републички фонд за здравствено осигурање осигураним лицима привремено спреченим за рад дуже од 30 дана, у периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године, исплатио је средства у износу од 10.263.421.681,17 динара, што је за 5.55%, односно 536.541.826,82 динара више него у 2015. години. Од значаја је податак да је на име накнаде зараде за време привремене спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће исплаћено 5.085.715.999,94 динара, односно 49,55% од укупно исплаћених средстава за ове намене.

Дужину привремене спречености за рад преко 30 дана, у складу са Законом о здравственом осигурању и Правилником о медицинско-доктринарним стандардима за утврђивање привремене спречености за рад, а по предлогу изабраног лекара, утврђује стручно-медицински органи Републичког фонда првостепена и другостепена лекарска комисија.

Изузетно, по предлогу изабраног лекара, првостепена лекарска комисија цени привремену спреченост за рад дужу од 15 дана због неге члана уже породице млађег од седам година живота, односно дужу од седам дана за члана породице старијег од седам година живота.

У периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године лекарске комисије Републичког фонда су у 216.526 случајева цениле дужину привремене спречености за рад, што је за 27% случајева мање него у истом периоду претходне године. Под појмом "случај" подразумева се једна посета лекарској комисији.

Највећи број осигураних лица у 2016. години био је спречен за рад из разлога:

- болести или повреде ван рада 62,7%, затим следе
- болести или компликације у вези са одржавањем трудноће 30,5%,
- професионалне болести или повреде на раду 5,6%,
- нега болесног члана уже породице 0,9% и
- остали разлози спречености за рад (прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини; због добровољног давања органа и ткива, изузев добровољног давања крви; спреченост за рад пратиоца болесног осигураног лица упућеног на лечење или лекарски преглед у друго место, односно за време боравка у својству пратиоца у стационарној здравственој установи) 0,3%.

Најчешће дијагнозе привремене спречености за рад по MKB 10 у периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године биле су:

- трудноћа, рађање и бабиње 31,3%,
- повреде, тровања и последице деловања спољних фактора 17,4%,
- болести мишићно-коштаног система и везивног ткива 10,5%,
- тумори 10,4%,
- болести система крвотока 6,6%,
- душевни поремећаји и поремећаји понашања 6%,
- болести система за варење 4,5%,
- болести нервног система 2,6%,
- болести мокраћно полног система 1,5% и
- остале дијагнозе спречености за рад (заразне болести, болести крви и крвотворних органа, болести жлезда са унутрашњим лучењем, болести ока, болести ува, болести коже, болести система за дисање) 9,2%.

Заступљеност најчешћих група стања, односно обољења привремене спречености за рад по филијалама у Србији за посматрани период 01.01.2015. до 31.12.2015. године и 01.01.2016. до 31.12.2016. године представљена је у табели 1.

Привремена спреченост за рад по Филијалама за најчешће дијагнозе у периоду

01.01.2015. до 31.12. 2015. и 01.01.2016. до 31.12.2016. године

Р.б.

Филијала

Дијагноза спречености за рад по МКБ 10

Трудноћа, рађање
и бабиње O00-O99 2015. год

Трудноћа, рађање
и бабиње O00-O99 2016. год

Повреде, тровања и последице деловања спољних фактора S00-T98 2015. год.

Повреде, тровања и последице деловања спољних фактора S00-T98 2016. год.

Болести мишићно-коштаног система и везивног ткива     M00-M99 2015. год.

Болести мишићно-коштаног система и везивног ткива     M00-M99 2016. год.

Тумори C00-D48 2015. год.

Тумори C00-D48 2016. год.

Болести система
крвотока I00-I99 2015. год.

Болести система
крвотока I00-I99 2016. год.

Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00-F99 2015. год

Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00-F99 2016. год

1

Суботица

2044

1502

1537

1196

663

514

679

508

429

284

327

241

2

Зрењанин

2127

1661

1111

795

933

819

761

691

505

396

380

217

3

Кикинда

1949

1115

902

697

540

520

615

528

394

386

248

181

4

Панчево

2940

2116

1771

1089

1190

894

946

680

748

493

443

324

5

Сомбор

3721

2419

1228

981

997

683

731

618

393

258

529

351

6

Нови Сад

9527

6409

6710

5046

4250

3243

3273

2648

2000

1542

1987

1410

7

Сремска Митровица

5278

3510

2495

2173

1022

911

1522

1289

646

563

482

353

8

Шабац

2381

1951

1557

1043

796

621

702

466

490

330

435

292

9

Ваљево

2012

1269

958

676

274

230

556

433

304

160

192

143

10

Смедерево

2665

1756

1502

1193

1117

1024

727

649

739

733

585

456

11

Пожаревац

2322

1506

748

557

384

274

480

301

373

246

251

161

12

Крагујевaц

5730

3559

2248

1617

920

791

1309

810

720

549

698

645

13

Јагодина

2142

1320

1711

1126

895

694

684

526

515

338

376

277

14

Бор

1623

956

1480

1115

899

754

574

461

693

506

917

691

15

Зајечар

1242

908

1210

1082

841

751

514

492

362

273

528

395

16

Ужице

4309

2512

2435

1630

1321

1095

1001

777

711

525

640

549

17

Чачак

3638

2199

1393

973

840

495

970

585

618

471

508

301

18

Краљево

1998

1300

1110

741

481

340

600

474

531

383

263

229

19

Нови Пазар

344

201

227

192

195

140

130

142

39

56

52

36

20

Крушевац

2620

1604

1628

1000

1230

734

1043

782

902

611

568

447

21

Ниш

8061

5279

2650

2147

2163

1554

1585

1421

1281

995

2159

1914

22

Прокупље

1867

1032

559

398

262

203

304

244

148

116

96

65

23

Пирот

1176

789

523

453

266

235

220

297

231

184

217

161

24

Лесковац

3694

2146

812

598

532

402

604

371

361

282

328

234

25

Врање

2260

1764

1388

1010

980

779

670

505

736

577

576

452

26

Гњилане

43

9

13

10

3

9

5

2

12

4

8

0

27

Косовска Митровица

152

122

32

64

18

17

17

11

29

8

13

34

28

Грачаница

38

15

39

28

7

12

5

6

18

17

44

21

29

Београд

25994

16880

10723

7989

5922

4164

7024

5769

4004

3122

3313

2461

 

Укупно

103897

67809

50700

37619

29941

22902

28251

22486

18932

14408

17163

13041

Код 31,3% случајева разлог привремене спречености за рад је из групе обољења са дијагнозама О00-О99 (трудноћа, рађање и бабиње). Филијале Лесковац, Прокупље, Пожаревац, Сомбор, Косовска Митровица, Ваљево, Крагујевац, Чачак, Београд, Шабац, Сремска Митровица, Пирот, Ниш и Краљево имају привремену спреченост за рад због обољења из ове групе већу од просека, односно већу од 33,1%. У Филијали Лесковац чак 45,4% „боловања“ чине труднице, а у Филијали Прокупље 41,9%. Филијале Грачаница, Гњилане, Бор, Зајечар, Нови Пазар и Смедерево имају мањи број трудница на боловању од просека у Србији.

Већи број привремене спречености за рад од просека у Србији (17,4%) због повреда, тровања и последица деловања спољних фактора имају филијале Суботица, Зајечар, Јагодина, Нови Пазар, Бор, Нови Сад, Сремска Митровица, Ваљево, Пирот, Шабац, Ужице и Краљево, а мање од просека Лесковац, Ниш, Зрењанин, Врање, Крушевац, Пожаревац и Панчево.

Због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива на боловању је 10,5% од укупног броја случајева. Због овог разлога највише „иду на боловање“ осигураници Зајечара, Новог Пазара, Зрењанина, Бора и Смедерева, а најмање осигураници Ваљева, Пожаревца, Чачка, Прокупља и Краљева.

Велика група обољења која је разлог привременој спречености за рад су тумори – просек 10,4% од укупног броја случајева. У Филијали Сремска Митровица чак 22,2% од укупног броја случајева је на боловању због тумора. Изнад просека су и Филијале Нови Пазар 15,4%, Ваљево 13,1%, Зрењанин и Кикинда са по 12,7%. Филијале Врање, Лесковац, Шабац, Пожаревац и Крагујевац имају мањи број осигураних лица на „боловању“ због дијагноза из ове групе, од 7,7% до 8,5% од укупног броја случајева.

Осигурана лица филијала Смедерево, Бор, Крушевац, Кикинда и Краљево много чешће су привремено спречена за рад од осталих у Србији због болести из групе система крвотока, а мање од просека (6,6%) користе „боловање“ по овој дијагнози запослена лица филијала Сомбор, Прокупље, Ваљево, Сремска Митровица и Суботица.

Највећи број спречених за рад по дијагнози душевних поремећаја и поремећаја понашања је код осигураних лица Бора (12,9%), Ниша (11,6%) и Зајечара (8,4%), док због њих мање од просека (6%) „болују“ запослени у Прокупљу (3,9%), Сремској Митровици (3,3%) и Новом Пазару (3,9%).

Поредећи привремену спреченост за рад у 2015. године са 2016. годином, закључује се да се број случајева смањио, и то за дијагнозе из група болести мишићно-коштаног система и везивног ткива, тумора, душевних поремећаја и поремећаја понашања, болести крви и крвотворних органа и поремећаја имунитета, дијагнозе повреде, тровања и последице деловања спољних фактора, трудноће, заразних болести и паразитарних болести и болести система крвотока.

Када су у питању узроци привремене спречености за рад смањена су „боловања“ због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће, болести ван рада и повреда на раду, док само боловања због добровољног давања органа и ткива, изузев добровољног давања крви, бележе раст.