Медицинска рехабилитација у стационарним здравственим установама на терет средстава обавезног здравственог осигурања у периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године

Медицинска рехабилитација у стационарним здравственим установама на терет средстава обавезног здравственог осигурања у периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године

У складу са Законом о здравственом осигурању осигурана лица остварују право на рехабилитацију у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију као континуирани продужетак лечења и рехабилитације када се функционалне сметње не могу ублажити или отклонити у амбулантно-поликлиничким условима или у оквиру болничког лечења основне болести.

Правилником о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију прописано је да се продужена рехабилитација спроводи као лечење или као превенција погоршања, односно настанка компликација одређене хроничне болести, за индикације наведене у Листи индикација. Оба начина лечења спроводе се кроз прописане рехабилитационе процедуре.

Предлог за упућивање на продужену рехабилитацију даје изабрани лекар на упуту за стационарно лечење или три лекара одговарајуће специјалности здравствене установе у којој се осигурано лице налази на стационарном лечењу основне болести.

Оцену оправданости упућивања на продужену рехабилитацију, као и дужину трајања већ започете продужене рехабилитације, даје надлежна лекарска комисија филијале на основу увида у приложену медицинску документацију у складу са Листом индикација. Лекарска комисија одређује и здравствену установу за рехабилитацију у коју се врши упућивање у складу са Уредбом о Плану мреже здравствених установа са којом је Републички фонд закључио уговор.

Продужена рехабилитација спроводи се у здравственој установи за рехабилитацију у којој ће се у најкраћем року започети спровођење рехабилитације и која је најближа месту пребивалишта осигураног лица. Продужена рехабилитација за осигурана лица упућена на продужену рехабилитацију директно после стациoнарног лечења основне болести, спроводи се у здравственој установи специјализованој за рехабилитацију која је најближа месту пребивалишта, односно боравишта осигураног лица.

У периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године лекарске комисије Републичког фонда донеле су оцену о испуњености услова за стационарну рехабилитацију за 42.089 осигураних лица. Упућеним осигураним лицима призната је рехабилитација у трајању од 938.890 дана. Просечан број дана продужене рехабилитације у 2016. години је 22,3 дана, што је за 5% дуже него у истом периоду 2015. године када је просечан број дана продужене рехабилитације по упућеном осигураном лицу био 21,18 дана.

Републички фонд за здравствено осигурање за осигурана лица упућена на медицинску рехабилитацију у стационарне здравствене установе специјализоване за рехабилитацију на терет средстава обавезног здравственог осигурања, у периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године, уплатио је средства у износу од 2.951.035.106,40 динара.

У укупној маси уплаћених средстава у 2016. години Филијала Ниш учествује са 15,95%, односно са 470.819.414,34 динара. Затим следе Филијала Београд са 15,44% (455.780.813,86 динара), Филијала Краљево са 14,01% (413.524.032,04 динара), Филијала Сремска Митровица са 12,70% (375.050.257,39 динара) и Филијала Крушевац са 8,26% (243.820.995,86 динара).

У периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године највећи број осигураних лица упућен је на рехабилитацију у Специјалну болницу за лечење и рехабилитацију „Меркур”, Врњачка бања, затим у Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања”, Ниш, Институт за рехабилитацију, Београд, Специјалну болницу за рехабилитацију „Рибарска Бања”, Крушевац и у Специјалну болницу за рехабилитацију „Бања Ковиљача“.

Преглед броја упућених по рехабилитационим центрима у које је упућено највише осигураних лица, са процентима упућених у односу на укупан број упућених и бројем дана признате рехабилитације приказан је у табели:

Специјална болница за лечење и рх „Меркур”, Врњачка бања

Институт за лечење и рх „Нишка Бања“, Ниш

Институт за рх, Београд

Специјална болница за рх Рибарска Бања”, Крушевац

Специјална болница за рехабилитацију „Бања Ковиљача“

Број упућених осигураника

8.437

5.854

5.289

3.185

3.076

% упућених у односу на укупан број упућених

20,04%

13,90%

12,56%

7,56%

7,30%

Број дана признате рх

91.908

124.866

135.937

77.198

75.054


У односу на укупан број упућених на стационарну рехабилитацију у целој Србији, Филијала за град Београд учествује са 17,57%, а затим следе Филијале Нови Сад, Ниш, Ужице и Крагујевац.

Преглед највећег броја упућених лица по филијалама, са процентима упућених у односу на укупан број упућених и бројем дана признате рехабилитације приказан је у табели:

Београд

Нови Сад

Ниш

Ужице

Крагујевац

Број упућених осигураника

7.396

3.130

2.981

2.321

1.899

% упућених у односу на укупан број упућених

17,57%

7,43%

7,08%

5,51%

4,51%

Број дана признате рх

166.509

74.050

64.130

51.801

40.487


Најчешће дијагнозе због којих је 42.089 осигураних лица у Србији упућено на продужену рехабилитацију на терет средстава обавезног здравственог осигурања у посматраном периоду су:

- стање након уградње ендопротезе кука или колена укључујући ревизију и парцијалну замену ендопротезе,
- прелом натколенице (Fractura femoris),
- одузетост једне половине тела потпуна, или делимична тешког степена (Hemiplegia flacida и Hemiplegia spastica или тешка хемипареза од III до IV степена),
- прелом потколенице (Fractura cruris, regionem talocruralem, includens) и
- акутни инфаркт срца и поновљени инфаркт срца (Infarctus myocardii acutus и Infarctus myocardii recidivus acutus).

Преглед најчешћих дијагноза, са процентима упућених у односу на укупан број упућених и број дана признате рехабилитације приказан је у табели:

Уградњa ендопротезе кука или колена

Прелом натколенице

Одузетост једне половине тела

Прелом потколенице

Акутни инфаркт срца

Број упућених осигураника

5.816

4.252

4.245

2.527

2.319

% упућених у односу на укупан број упућених

13,81%

10,10%

10,08%

6,00%

5,50%

Број дана признате рх

139.340

118.657

163.312

70.863

46.628


Лекарске комисије Републичког фонда су, од укупно 42.089 упућених на рехабилитацију у 2016. години, због превенције погоршања, односно настанка компликација код оболелих од шећерне болести (Diabetes mellitus), који су на терапији инсулином за узраст преко 18 година, упутиле 7.914 осигураних лица, односно 18,80% од укупног броја упућених, са 76.967 дана прописаних рехабилитационих процедура.

Рехабилитација деце до 18 година живота, као најосетљивије категорије осигураних лица, спроведена је код њих 1.912, односно 4,54% упућених на стационарну рехабилитацију су деца. Њима је призната рехабилитација у трајању од 39.893 дана. Разлози упућивања деце на продужену рехабилитацију су:

- превенција настанка компликација код гојазности (Obesitas) за узраст од 12 до 18 година код 367 деце и 5.496 дана рехабилитационих процедура,
- превенција настанка компликација код оболелих од шећерне болести (Diabetes mellitus) на терапији инсулином за узраст до 18 година у 356 случајeва, са укупно 3.789 дана,
- наставак лечења због различитих обољења код 1.189 деце са укупно 30.608 дана продужене рехабилитације, од чега је због рехабилитације после лечења деце од злоћудних тумора упућено њих 44 са укупно 1.255 дана медицинске рехабилитације.