Привремена спреченост за рад за период 01.01.2017. – 30.06.2017. године

Привремена спреченост за рад за период 01.01.2017. – 30.06.2017. године

У складу са Законом о здравственом осигурању накнаду зараде осигураним лицима привремено спреченим за рад за првих 30 дана спречености обезбеђује послодавац из својих средстава, а од 31. дана накнаду зараде обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање, односно матична филијала, из средстава обавезног здравственог осигурања.

Изузетно, накнада зараде обезбеђује се осигуранику из средстава обавезног здравственог осигурања од првог дана спречености за рад због добровољног давања ткива и органа, као и осигуранику мајци, односно оцу, усвојитељу или другом осигуранику који се стара о детету, за време привремене спречености за рад због неге болесног детета млађег од три године.

Само у случају привремене спречености за рад услед професионалне болести или повреде на раду, накнаду зараде за све време трајања спречености за рад обезбеђује послодавац.

На име накнаде зараде Републички фонд за здравствено осигурање осигураним лицима привремено спреченим за рад дуже од 30 дана, у периоду од 01.01.2017. до 30.06.2017. године, исплатио је средства у износу од 5.976.214.044,55 динара, односно 16,2% или 833.270.588,99 динара више него у истом периоду 2016. године.

Дужину привремене спречености за рад преко 30 дана, у складу са Законом о здравственом осигурању и Правилником о медицинско-доктринарним стандардима за утврђивање привремене спречености за рад, а по предлогу изабраног лекара, утврђује стручно-медицински органи Републичког фонда првостепена и другостепена лекарска комисија.

Изузетно, по предлогу изабраног лекара, првостепена лекарска комисија цени привремену спреченост за рад дужу од 15 дана због неге члана уже породице млађег од седам година живота, односно дужу од седам дана за члана породице старијег од седам година живота.

У периоду од 01.01.2017. до 30.06.2017. године лекарске комисије Републичког фонда су у 135.876 случајева цениле дужину привремене спречености за рад, што је за 4,9% случајева мање него у истом периоду претходне године. Под појмом "случај" подразумева се једна посета лекарској комисији.

Највећи број осигураних лица у периоду 01.01.2017. до 30.06.2017. години био је спречен за рад из разлога:

- болести или повреде ван рада 69.1%, затим следе
- болести или компликације у вези са одржавањем трудноће 22.9%,
- професионалне болести или повреде на раду 7%,
- нега болесног члана уже породице 0.9% и
- остали разлози спречености за рад (прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини; због добровољног давања органа и ткива, изузев добровољног давања крви; спреченост за рад пратиоца болесног осигураног лица упућеног на лечење или лекарски преглед у друго место, односно за време боравка у својству пратиоца у стационарној здравственој установи) 0,1%.

Најчешће дијагнозе привремене спречености за рад по MKB 10 у периоду од 01.01.2017. до 30.06.2017. године биле су:

- трудноћа, рађање и бабиње 23.9%,
- повреде, тровања и последице деловања спољних фактора 20%,
- болести мишићно-коштаног система и везивног ткива 11.9%,
- тумори 11%,
- болести система крвотока 6.9%,
- душевни поремећаји и поремећаји понашања 6.2%,
- болести нервног система 3.1%,
- болести система за варење 2.9%,
- болести мокраћно полног система 2.2% и
- остале дијагнозе спречености за рад (заразне болести, болести крви и крвотворних органа, болести жлезда са унутрашњим лучењем, болести ока, болести ува, болести коже, болести система за дисање) 11.9%.

Заступљеност најчешћих група стања, односно обољења привремене спречености за рад по филијалама у Србији, за периоде 01.01.2016. до 30.06.2016. године и 01.01.2017. до 30.06.2017. године, представљена је у табели.

Привремена спреченост за рад по Филијалама за најчешће дијагнозе у периоду

01.01.2016. до 30.06. 2016. и 01.01.2017. до 30.06.2017. године

Р.б.

Филијала

Дијагноза спречености за рад по МКБ 10

Трудноћа, рађање
и бабиње O00-O99 201
6. год

Трудноћа, рађање
и бабиње O00-O99 201
7. год

Повреде, тровања и последице деловања спољних фактора S00-T98 2016. год.

Повреде, тровања и последице деловања спољних фактора S00-T98 2017. год.

Болести мишићно-коштаног система и везивног ткива   M00-M99 2016. год.

Болести мишићно-коштаног система и везивног ткива   M00-M99 2017. год.

Тумори C00-D48 2016. год.

Тумори C00-D48 2017. год.

Болести система
крвотока I00-I99 201
6. год.

Болести система
крвотока I00-I99 201
7. год.

Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00-F99 2016. год

Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00-F99 2017. год

1

Суботица

1108

711

761

602

338

225

347

276

185

144

157

115

2

Зрењанин

1179

984

495

687

531

483

491

442

274

244

134

158

3

Кикинда

914

480

427

585

336

313

326

239

265

250

135

137

4

Панчево

1698

936

718

917

582

629

445

572

328

326

233

203

5

Сомбор

1885

999

621

795

468

506

437

415

183

228

227

246

6

Нови Сад

4748

3362

3332

3570

2263

2074

1764

1663

1079

885

998

894

7

Сремска Митровица

2703

1624

1408

1806

629

1083

853

758

338

481

216

312

8

Шабац

1425

973

665

916

409

466

293

383

214

218

181

222

9

Ваљево

976

568

432

416

136

130

274

319

92

128

94

72

10

Смедерево

1445

675

775

891

631

647

383

456

511

419

284

301

11

Пожаревац

1168

620

385

393

166

214

206

185

168

192

118

84

12

Крагујевaц

2829

1558

1037

1216

532

501

541

654

364

388

417

438

13

Јагодина

982

704

764

827

461

477

351

393

233

219

195

197

14

Бор

730

520

677

846

462

634

299

363

340

356

434

461

15

Зајечар

712

383

697

716

504

522

344

295

176

182

261

244

16

Ужице

1967

1273

1108

1162

701

899

540

543

374

409

356

400

17

Чачак

1814

952

640

700

318

433

408

390

306

288

212

163

18

Краљево

1015

622

474

531

226

234

316

288

249

238

142

123

19

Нови Пазар

162

96

121

156

87

123

109

119

36

39

21

30

20

Крушевац

1311

708

631

685

476

465

492

561

393

408

276

294

21

Ниш

4263

1956

1391

1543

1063

1115

918

1000

679

667

1298

1041

22

Прокупље

802

437

240

252

136

97

175

169

75

85

36

55

23

Пирот

633

276

283

350

170

129

199

201

118

110

117

94

24

Лесковац

1773

960

397

396

262

280

249

332

180

159

141

167

25

Врање

1357

823

627

705

500

662

333

364

340

401

283

362

26

Гњилане

8

8

9

4

6

1

2

2

2

4

0

5

27

Косовска Митровица

92

101

31

41

14

12

6

20

5

8

26

8

28

Грачаница

11

19

20

19

9

4

6

0

13

7

14

17

29

Београд

12468

9088

5296

5516

2689

2844

3829

3602

2060

1945

1595

1587

 

Укупно

52178

32416

24462

27243

15105

16202

14936

15004

9580

9428

8601

8430

Код 23,9% случајева разлог привремене спречености за рад је из групе обољења са дијагнозама О00-О99 (трудноћа, рађање и бабиње). Филијале Косовска Митровица, Лесковац, Прокупље, Ваљево, Пожаревац, Београд, Сомбор, Зрењанин, Суботица, Чачак, Крагујевац, Краљево и Шабац имају привремену спреченост за рад због обољења из ове групе већу од просека, односно већу од 23,9%. У Филијали Лесковац 35,2% „боловања“ чине труднице. У Филијалама Кикинда, Зајечар, Смедерево и Бор само око 12% до 14% „боловања“ је због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће.

Већи број привремене спречености за рад од просека у Србији (20%) због повреда, тровања и последица деловања спољних фактора имају филијале Шабац, Сремска Митровица, Зајечар, Кикинда, Јагодина, Ваљево, Суботица, Пирот, Панчево, Сомбор, Нови Сад, Крагујевац, Бор и Зајечар. У Филијалама Косовска Митровица, Београд, Лесковац, Врање, Крушевац, Ниш, Ужице, Чачак, Краљево и Нови Пазар због ових обољења на „боловању“ је мањи број осигураних.

Због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива на боловању је 11,9% од укупног броја случајева. Због овог разлога највише „иду на боловање“ осигураници Зајечара, Новог Пазара, Зрењанина, Кикинде, Врања, Смедерева и Сомбора, а најмање осигураници Ваљева, Пирота, Прокупља и Београда.

Велика група обољења која је разлог привременој спречености за рад су тумори – просек 11% од укупног броја случајева. У Филијали Нови Пазар 16,9% од укупног броја случајева је на боловању због тумора. Изнад просека су и Филијале Ваљево (16,8%), Пирот (14,3%), Прокупље, Крушевац, Јагодина, Краљево, Панчево, Сомбор и Зрењанин. У Филијалама Пожаревац, Ужице, Чачак, Ниш, Врање, Бор, Зајечар, Суботица, Кикинда, Нови Сад и Сремска Митровица мањи је број осигураних лица на „боловању“ због дијагноза из ове групе.

Осигурана лица филијала Крушевац (10,2%), Кикинда (9,9%), Зрењанин, Панчево, Бор, Краљево, Чачак и Пирот много чешће су привремено спречена за рад од осталих у Србији због болести из групе система крвотока, а мање од просека (6,9%) по овој дијагнози користе „боловање“ запослена лица филијала Суботица, Сомбор, Нови Сад, Јагодина, Зјечар, Ужице, Нови Пазар, Лесковац и Београд.

Највећи број спречених за рад по дијагнози душевних поремећаја и поремећаја понашања је код осигураних лица Бора (11,3%) и Ниша (10,8%). Изнад просека (6,2%) су и осиграна лица Сомбора, Смедерева, Зајечара, Ужица и Крушевца, док због душевих обољења мање болују запослени у Ваљеву (3,8%), Београду (5,1%), Суботици, Зрењанину, Кикинди, Пожаревцу, Јагодини и Чачку.

Поредећи привремену спреченост за рад у периоду 01.01. до 30.06.2017. године са периодом 01.01. до 30.06.2016. године закључује се да се број случајева смањио, и то за дијагнозе из група трудноћа, рађање и бабиње (62%), болести система крвотока (1,6%) и душевнe поремећајe и поремећајe понашања (2%), а повећан број случајева за дијагнозе из група повреде, тровања и последице деловања спољних фактора (11,4%), болести мишићно-коштаног система и везивног ткива (7,3%) и туморе 0,5%).

Када су у питању узроци привремене спречености за рад повећање бележи спреченост за рад због болести или повреде ван рада, спреченост за рад због повреде на раду или професионалне болести и спреченост за рад због неге болесног члана уже породице, а спречености за рад због болести или компликације у вези са одржавањем трудноће и осталих разлога спречености за рад бележе смањење.